Sve što treba da znate o polno prenosivim bolestima
Polno prenosive bolesti su, kao posebna tabu tema, potpuno zapostavljen aspect zdravlja. Iako je mogućnost dobijanja polno prenosive bolesti veoma velika, čini se da se kao društvo nismo dovoljno posvetili edukovanju mladih po ovom pitanju. Evo šta bi sve trebalo da znate o polno prenosivim bolestima i kada treba da se javite lekaru.
Šta su polno prenosive bolesti?
Polno prenosive bolesti su one bolesti koje se javljaju nakon seksualnog odnosa sa zaraženom osobom. Svaki nezaštićen seksualni odnos sa zaraženom osobom potencijalna je pretnja da se i sami zarazimo. Među najpoznatijim oboljenjima ovog tipa svakako su gonoreja, sifilis, hepatitis B, HIV, meki šankr i venerični limfogranulom.
Da li su izlečive?
Savremena medicina prati nastanak i razvoj apsolutno svih bolesti ove vrste i na sreću za većinu postoji rešenje I terapija, ukoliko se pravovremeno reaguje. Bakterijske polno prenosive bolesti poput klamidije, gonoreje i sifilisa mogu biti izlečene. Virusne polno prenosive bolesti kao što su herpes, hepatitis B, HIV, HPV i genitalne bradavice su neizlečive, iako se mogu držati pod kontrolom.
Kako se prenose polne bolesti?
Mikroorganizmi koji predstavljaju izazivače polno prenosivih bolesti prenose se putem semene tečnosti, vaginalne tečnosti, ali i putem krvi. Bakterije i virusi koji izazivaju polno prenosive bolesti prodiru u organizam prvenstveno kroz sluzokožu vagine, uretre, anusa i usne duplje.
Koji je period inkubacije ovakvih infekcija?
Period inkubacije je za mnoge od 3 do 7 dana. Već tada će se javiti prvi simptomi koje bi trebalo da prepoznate i na njih odmah odreagujete. Međutim, može se desiti da infekcija bude u potpunosti asimptomatska i da nakon rizičnog odnosa ne bude nikakvih komplikacija. O ovome bi posebno trebalo da vode računa žene koje planiraju da postanu majke, jer postoji mogućnost od zaražavanja ploda u takvim situacijama.
Koji su simptomi i kada se obratiti lekaru?
Žene su svakako osetljivije na polne bolesti od muškaraca. To nema nikakve veze sa količinom i vrstom seksualnih odnosa, već sa anatomijom ženskog tela. Stoga, žene češće primećuju određene promene i češće se dešava da muškarac prenese ženi infekciju, nego obrnuto. Najvažniji korak ka intimnom zdravlju jesu pravovremeni pregledi i svakodnevna higijena intimne regije. Neki od simptoma polno prenosivih bolesti su:
• Neprijatan miris u predelu genitalija
• Crvenilo i svrab u predelu genitalija
• Bol i krvarenje tokom seksualnog odnosa
• Bol ili peckanje prilikom mokrenja
• Neoubičajeni plikovi ili ranice u genitalnoj regiji
• Čest bol u stomaku
Kako se utvrđuje stanje polno prenosivih bolesti?
Ukoliko imate bilo koji od ovih simptoma, trebalo bi da posetite svog lekara. Ginekološki i urološki pregledi obavezni su minimum jednom godišnje, kako bi se upravo sprečila sva neželjena stanja. Pod to podrazumevamo svakako i asimptomatske polno prenosive bolesti. Dijagnoza se postavlja veoma jednostavno na osnovu analize:
• uzorka vaginalnog i cervikalnog brisa – kod žena
• uzorka uretralnog brisa – kod muškaraca
• iz krvi – oba pola
• uzorka prvog jutarnjeg urina – oba pola
Dakle, laboratorijske analize se rade vrlo jednostavno. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se lekaru za pomoć. Mnogi od ovih simptoma zapravo mogu biti i najobičnije reakcije na vrućinu, sintetički veš, mogu ukazivati na prehladu, odnosno upalu bešike i mokraćnih kanala, a ne moraju biti naznaka polne bolesti. Ukoliko se nešto neobično dešava, važno je da ne paničite. Potrebno je da se što pre obratite svom lekaru kako bi utvrdio problem i dao vam adekvatnu terapiju. Zaštita prilikom seksualnih odnosa i biranje partnera svakako je najbolji put do očuvanja zdravlja. Uz redovne ginekološke i urološke preglede, možete biti sigurni da vaše zdravlje neće biti narušeno aspektom uživanja.
Komentari(0) Napiši komentar