Šta je anksioznost i kako se nositi sa ovim stanjem?

Šta je anksioznost?

Anksioznost je definisana kao stanje straha, nemira, konstantne strepnje, zabrinutosti, nervoze ili nelagode u vezi sa svakodnevnim aktivnostima, a posebno onim čiji je ishod neizvestan. Ovako pobrojeno, neko bi rekao, izgleda kao potpuno normalno stanje stresa i neprijatnosti kroz koje ljudi prolaze. Međutim, to nije tako. Stanje anksioznosti zaista je teško za one ljude koji ga doživljavaju. Kada mozak nešto definiše kao pretnju, u potpunosti se menja psiho-fizičko stanje čoveka. Te pretnje su za neke ljude svakodnevica: zdravlje, partnerski odnosi, briga za svoju decu, briga na poslu… Anksioznost i depresija usko su povezani. Vrlo često se javljaju mešoviti anksiozno-depresivni simptomi koje je potrebno protumačiti i otkloniti.

Anksioznost – telesni simptomi

Osim što uništava našu psihu i tera nas da se zatvaramo u sebe, stvarajući određene fobije ili preživljavajući napade panike, anksioznost se vrlo vidno primećuje u fizičkim simptomima. Ukoliko primetite napetost u glavi i mišićima, plitko disanje i kratak dah, mučnine, vrtoglavice, trnjenje udova, nesanicu – vrlo je verovatno da imate anksioznost. Telesni simptomi vrlo jasno pokazuju stanje uma. Javlja se situacija poznatija kao “borba ili beg”, hitno se traži spas koji se zapravo nalazi u nama samima. Anksioznost, telesni simptomi pre svega, pokazatelji su mentalnog stanja čoveka. Nemojte se plašiti, niste ludi kada primetite da su se dlanovi oznojili, srce ubrzano kuca i vrti vam se u glavi. Međutim, potrebno je ove simptome protumačiti na pravi način.

Kako se nositi sa anksioznošću?

Dakle, vratimo se na rečenicu sa početka. Da li stvarno mislite da je nerealno očekivati da ćemo ceo život biti zdravi? Zašto je u 21. veku postalo “normalno” biti bolestan, nesrećan, razveden, ostavljen, prevaren, izdan? Kada smo zaboravili na trenutke zajedništva, borbe, ljubavi, druženja, podrške, vetra u leđa? Ako se neka pojava modernog doba tretira kao bolest, onda je to anksioznost. Lecenje, kao i svako drugo, ide preko lekova na koje se ljudi navikavaju i bez njih više nisu u stanju da se uključe u svet, takoreći postaju zavisnici.

#1 Okrenite se sebi i radite na sebi

Vaši strahovi posledica su nečega. Okrenite se sebi, prisetite se svojih početaka. Šta vas tera na strah, šta vam dovodi negativne misli? Jer sve počinje od misli. Evo jedne vežbe koju psihoterapeuti daju – kada vam dođe loša misao, zaustavite se i postavite sebi sledeća pitanja: 3 stvari koje vidim, 3 stvari koje čujem, 3 stvari koje osećam? Na taj način sklonićete fokus sa loših misli. Takođe, pronađite stvari koje vam raduju dušu, pronađite svoj hobi. Veoma je važno da imate vreme za sebe kada ćete biti potpuno opušteni.

#2 Meditacija može da pomogne

Kada je u pitanju anksioznost, lecenje se ne mora odvijati samo medicinskim putem pomoću tableta. Ukoliko do sada niste, isprobajte meditaciju. Pokušajte da u trenutku budete u stanju bez misli. Naravno, to će na početku biti teško, kao i sama anksioznost, lecenje i lekovi. Ali nemojte odustati.

#3 Šetajte i dišite duboko

Kada dođe do napada panike, često rečenice “sve će to proći, sve će to proći” samo dodatno pogoršavaju situaciju. Kad god možete otvorite prozor širom i dišite duboko. Vežbe disanja će vam pomoći da samostalno umirite neprijatnu i stresnu situaciju. U svoju dnevnu rutinu uvrstite šetanje ili bilo koju drugu fizičku aktivnost koja vas opušta i čini pribranim i staloženim.

#4 Promenite ishranu i smanjite unos kofeina

Ukoliko ste svesni da se lose hranite, promenite to. Ishrana je gorivo našeg mozga, odakle sve informacije kreću. Simpatički nervni sistem zapravo šalje informacije i pokreće lavinu loših misli. Obezbedite svom telu negu iznutra. U svoj dnevni meni uvrstite voće, povrće, ribu, crveno meso, ovsene pahuljice, jaja…

#5 Spavajte dovoljno

Možda čak i najvažniji savet jeste – naterajte sebe da spavate, čak i kada vam ne izgleda da ste umorni. Nagomilani stres stvara vam osećaj hiperaktivnosti, potpuno suprotan od stvarnih potreba vašeg tela. Upravo to jedan je od pokazatelja da imate anksioznost. Lecenje je ponekad vrlo jednostavno. Odmor i san ključni su u postizanju balansa, jer balans je ključ. 

#6 Krenite na psihoterapiju

Nemojte trpeti! To je najvažnije. Nerviranje, strah i bes se događaju svima, ali samo su zdravo nezadovoljstvo i zdrav strah prihvatljivi. Obratite se stručnim licima koji su akreditovani. Terapije nisu nikakva tabu temu, naprotiv. Biće vam vrlo prijatno, osetićete podršku, imaćete interaktivne razgovore… Optimalno vreme tokom koga se menjaju iracionalna uverenja, odnosno pogrešne procene simptoma jeste dva meseca.

Pokušajte da ove savete realizujete na pravi način. I da, potpuno je u redu misliti o tome da nismo svi uvek zdravi i da su ponekad bolesti sastavni deo života, ali nastaviti život i iskoristiti maksimum iz svakog dana. Ne dozvolite da se strah od gubitka, odlaska voljenih ili bolesti pretvori u strah od života.