17.07.2020 Komentari: 0

Sodoku: Groznica pacovskog ujeda

Opšte je poznato štetno delovanje pacova i opasnost koju nosi njihovo nastanjivanje u blizini ljudskih staništa. Šteta koju proizvode može imati ogromne razmere, podjednako i na epidemiološkom i na ekonomskom planu. Pacovi kontaminiraju životni prostor svojim prisustvom. 

Na krznu, u pljuvački, urinu i izmetu, nose brojne mikroorganizme, koji mogu ozbiljno narušiti ljudsko zdravlje. Jedna od bolesti koje prenose je i zloslutna sodoku groznica, odnosno groznica pacovskog ujeda.


Sodoku (japanski „su“ = pacov, „doku“ = otrov) groznica spada u zoonaze. To je sistemska febrilna bolest koja nastaje kada pacov ugrize čoveka, a specifično je da se prvi simptomi javljaju tek nakon zarastanja rane. Od ove bolesti godišnje oboli između 150 i 200.000 ljudi, a karakteristična je za područje Azije, tropskih i suptropskih predela, kao što su Indija, Japan i Indonezija.


Sodoku groznicu u većini slučajeva izazivaju pacovi, stoga je u gradovima gde ih ima u velikom broju deratizacija izuzetno bitna. Deratizacija Beograd uspešno rešava problem s pacovima iz godine u godinu, sprečavajući ove opake glodare da zaraze ljude i životinje zaraznim bolestima. Naime, sodoku groznicu mogu širiti i mačke, psi, veverice, koji su inficirani pacovskim ujedom.

 

Simptomi sodoku groznice


Groznicu pacovskog ujeda izazivaju dve vrste bakterija: Streptobacillus Moniliformis i Spirillum Minus. Obema bakterijama je usna duplja glodara prirodna životna sredina, stoga se može desiti da zaražena osoba bude inficirana sa obe bakterije istovremeno.


Od ove bolesti uglavnom oboljevaju deca, koju pacovi ujedu dok spavaju. Epidemije sodoku groznice su retke, a dešavaju se konzumacijom hrane koja je kontaminirana pacovskim izmetom ili urinom.


Na mestu ujeda pacova nalazi se lezija, regionalni limfadenitis (infekcija jednog ili više limfnih čvorova), regionalni limfangitis (zapaljenje limfnih sodova), povišena telesna temperatura koja se iznova vraća, opis, bol u mišićima i zglobovima. U ozbiljnim slučajevima mogu se javiti i afekcije centralnog nervnog sistema, kao što su letargija, rigiditet, iritabilnost, čvrsta fontanela.

 

Klinička slika bolesti izazvane bakterijom Streptobacillus Moniliformis


Bolest izazvana bakterijom Streptobacillus Moniliformis počinje naglo, nakon 10 dana od ujeda pacova. Prvi simptomi su drhtavica, povišena temperatura, glavobolja, povraćanje, bolovi u mišićima. Nakon par dana od prvih simptoma bolesti 90% bolesnika razvija osip po telu, koji može da zahvati i dlanove i tabane.


Bolovi u zglobovima, pa čak i velikim zglobovima kao što su kolena, su dominantni. Temperatura nakon nekoliko dana iščezava, a bolest se povlači, ako se leči, nakon dve nedelje. Ako se bolest ne leči može potrajati mesecima, a može da dovede i do smrti obolelog.

 

Klinička slika bolesti izazvane bakterijom Spirillum Minus


Bolest koja je izazvana ovom bakterijom prve simptome pokazuje nedelju do četiri nedelje nakon pacovskog ujeda. Rana je već zarasla, a mesto ujeda postaje bolno, otiče i gnoji se. U pitanju je lokalno zapaljenje koje prate infekcije i upale limfnih sudova, kao i groznica, glavobolja i malaksalost. Temperatura se periodično pojavljuje i nestaje, da bi se nakon par dana vratila ponovo. Prati je znojenje. Svaki put kada temperatura poraste javlja se tamno crveni osip na licu, koji nestaje sa nestankom temperature i vraća se sa istom.


Ako se bolest ne leči može da potraje i do dva meseca, a može se spontano vraćati i kada bolesnik misli da je izlečen.


Komplikacije se javljaju samo kod bolesnika koji nisu lečeni medikamentima. Najozbiljnija komplikacija je endokarditis, odnosno zapaljenje unutrašnjih slojeva srčanog mišića. Smrtnost nelečenih bolesnika je 10%, a najčešće je izazivaju endokarditis i pneumonija.

 

Lečenje sodoku groznice


Sodoku groznica se leči penicilinom, a ako je obolela osoba alergična na penicilin propisuje se tetraciklin, u trajanju od 14 dana. Preporučuje se i antitetanus, a izolacija bolesnika nije neophodna, jer bolest nije zarazna.

 

Prevencija sodoku groznice

 

Kao i kod svih ostalih oboljenja, prevencija je najbolji lek. Preventivne mere uključuju izbegavanje ujeda pacova i sprečavanje pacova da prodru u ljudska staništa, zapušavanjem pukotina na zidovima, postavljanjem rešetki na cevi i odvode, obezbeđivanjem životnog prostora. Ako mere prevencije zakažu, mere deratizacije su tu da štetnu populaciju pacova u potpunosti suzbiju i svedu na minimum. Deratizacija u Beogradu suzbijanje glodara vrši uz pomoć mehaničkih, fizičkih i hemijskih mera.


Mehaničke mere podrazumevaju postavljanje raznih klopki i zamki, uklanjanje otpada koji pacovima može biti privlačno skrovište i plodno životno tlo, uklanjanje otkrivenih staništa i slično.


Fizičke mere predstavljaju upotrebu ultrazvučnih metoda koje sprečavaju naseljavanje pacova.


Hemijske mere su ujedno i najdelotvornije, a upotrebljavaju se kada stručnjaci procene da fizičke i mehaničke mere ne daju željene rezultate. Tim Eko-Protect 011 upotrebljava otrove sporog i brzog delovanja, repelente i hemosterilante, zavisno od vrste i brojnosti populacije glodara.


Pacovi su poznati kao izuzetno inteligentne životinje, koje pre nego probaju hranu šalju izviđača i čekaju da vide da li će se on otrovati, pre nego što ostatak čopora pristupi procesu hranjenja. Zbog toga se pri upotrebi hemijskih mera za trovanje pacova koriste otrovi sporog delovanja, koji daju maksimalno pouzdane i učinkovite rezultate. Deratizacija u Beogradu vrši se otrovima koji izazivaju unutrašnje krvarenje i smrt glodara u roku od par dana nakon što pojedu mamce sa otrovom.

 

Povezane teme:  

Komentari(0) Napiši komentar

Ostavi komentar