Sistematski pregled – šta obuhvata i koliko često ga treba raditi?

Jesenji sistematski pregled je odlična prilika da unapred procenite stanje svog organizma, otkrijete eventualne rizike i preduzmete potrebne mere kako biste ostali u najboljoj formi tokom izazovnih meseci koji dolaze.

Šta obuhvata sistematski pregled?

Većina nas o zdravlju razmišlja tek kada se desi neki problem. Na primer, odlazimo kod zubara kada nas zaboli zub ili posetimo očnog lekara tek kad shvatimo da bez pomoći naočara ne možemo da pročitamo sitna slova ili vidimo predmete u daljini.

Redovni sistematski pregledi treba da budu naša godišnja navika. To je način da izbegnemo neprijatna iznenađenja. Jedan dan u godini posvećen preventivnim pregledima nije prevelika cena za dug i kvalitetan život.

Sveobuhvatan sistematski pregled treba da sadrži niz testova i analiza koje će zavisiti od starosti, pola i zdravstvene istorije pacijenta.

Sve počinje anamnezom koju uzima lekar, a koja sadrži informacije o prethodnim oboljenjima, lekovima koje uzimate, porodičnoj istoriji bolesti, trenutnim simptomima, lošim navikama (pušenje, konzumacija alkohola)

Pošto ste ostavili anamnezu, lekar će vam izmeriti pritisak, poslušati pluća i srce, prepipati stomak, pregledati kožu, sluzokožu i grlo.

Neki pregledi obuhvataju i merenje telesne težine, obima struka i BMI indeks.

Laboratorijske analize obuhvataju:

• Kompletnu krvnu sliku (KKS)
• Biohemijske analize krvi (glukoza, lipidi, enzimi jetre, elektroliti)
• Analizu urina

U zavisnosti od potreba pacijenata mogu se obaviti različiti specijalistički pregledi.

• Očni pregled (oftalmolog)
• Internistički pregled (internista ili kardiolog)
• ORL pregled (uho, grlo, nos)
• Ginekološki pregled za žene
• Pregled urologa za muškarce

Dijagnostički testovi koji se rade su:

• EKG
• Ultrazvuk abdomena, štitne žlezde, prostate kod muškaraca i grudi kod žena
• Rentgen pluća
• Spirometrija
• Mamografija za žene preko 40 godina

Kada se pregledima i analizama prikupe kompletni podaci o pacijentu, lekar daje konačnu procenu stanja i savete o zdravim navikama, fizičkoj aktivnosti, ishrani i preventivnim merama.

Zašto su redovni sistematski pregledi važni?

Osnovna klinička, instrumentalna i laboratorijska ispitivanja nam omogućavaju da prikupimo opšte informacije o zdravstvenom stanju i identifikujemo prisustvo bilo kakvih poremećaja. Od presudne je važnosti uočiti promene u početnoj fazi, kada se još nisu manifestovali određeni simptomi.

Umesto „google lečenja“ i „uradi sam“ dijagnostičkog protokola, treba se obratiti lekaru koji će obaviti objektivni sistematski pregled i proceniti faktore rizika za pacijenta. Ovi faktori su povezani sa uzrastom i porodičnom istorijom kao i sa životnim navikama i porocima poput cigareta ili alkohola.

Sistematskim pregledom lekar će prepoznati suptilne znake koji mogu ukazivati na potencijalne zdravstvene probleme.

Iz čega se sastoji sistematski pregled žena?

Ženski organizam ima više faktora rizika koji se različito manifestuju sa godinama. Testovi koje treba sprovesti se tokom godina menjaju, pa ih treba analizirati prema starosnoj grupi.

Dobre navike se formiraju sa 20 godina, održavaju se sa 30, a pokazuju se beskrajno dragocenim posle 40-e.

Pored osnovnih pregleda koje smo navel,i žene treba da rade i ove analize barem jednom godišnje:

• Ginekološki pregled - uključuje manuelni pregled, ultrazvučni pregled karlice, PAPA test (skrining na rak grlića materice), kolposkopiju (pregled grlića materice pod mikroskopom).
• Pregled grudi ultrazvukom i manuelno kako bi se palpacijom orkrile eventualne kvržice i promene na dojci.
• Mamografija se radi posle 40-e na svake dve godine, a posle 50-e na godinu dana, naročito ako postoji porodična istorija.
• Hormonski status - analiza hormona štitne žlezde (TSH, FT4) i polnih hormona (FSH, LH, estrogeni, progesteron).
• Ultrazvuk štitne žlezde
  
• Test gustine kosti - treba da ga rade žene od 50-e godine starosti kako bi se procenio rizik od osteoporoze. Naročito je važan za žene u postmenopauzi.

Šta obuhvata sistematski pregled muškaraca?

I kod muškaraca su sistematski pregledi prilagođeni starosnoj dobi, zdravstvenoj istoriji i životnim navikama.

Osim opšteg pregleda, analiza krvi, urina, radioloških i kardioloških testova, očnog pregleda i stanja kože, za muškarce su važne i urološke pretrage.

Urološki pregled podrazumeva:

• Manuelni pregled urologa palpacijom testisa radi otkrivanja kvržica ili promena.
• Ultrazvučni pregled prostate, digitalni rektalni pregled za muškarce starije od 50 godina ili ranije ako postoji porodična istorija raka prostate.
• PSA (prostata-specifični antigen) je test iz krvi čiji povišeni nivoi mogu ukazati na infekciju, benignu hiperplaziju prostate ili kancer.

Kod muškaraca kod kojih postoji rizik od kardiovaskularnih bolesti sprovode se i detaljni kardiološki pregledi koji obuhvataju EKG, test opterećenja, holter i dopler ultrazvuk krvnih sudova.

Kod pušača i kod pacijenata sa istorijom raka pluća se radi i skrining pluća (spirometrija, rentgen pluća i ako je potrebno CT pluća).

Koliko često treba ići na sistematski pregled?

Za zdrave, aktivne ljude lekari savetuju osnovne sistematske preglede jednom godišnje.

Za pacijente starije od 50 godina predlažu se polugodišnje kontrole i konsultacije sa izabranim lekarom. Takođe i za one sa hroničnim zdravstvenim problemima, preporuka su šestomesečni sistematski pregledi.

Svaki novi simptom ili sumnja na poremećaj u organizmu ne treba da prođu neprimećeni. Iako često mislimo da smo nepobedivi, realnost je da naše telo ima svoje granice.

Prevencija nije samo pametna odluka, već najbolji lek koji možemo pružiti sebi.