Logoped za odrasle – saveznik broj 1 u borbi protiv poremećaja govora kod odraslih

Zato nije iznenadjenje da poremećaj govora kod odraslih, kao i logopedski tretman za odrasle nisu teme o kojima se često govori i piše.

Da li znate da je poremećaj govora u odrasloj populaciji zastupljen gotovo podjednako kao i kod dece?

Logoped za odrasle je prva linija odbrane u rešavanju ovog problema, a od blagovremenog dijagnostikovanja poremećaja, odabira pravog tretmana i redovnosti odlaska kod logopeda zavisi koliko će brzo i uspešno problem biti rešen.
Koji su to najzastupljeniji poremećaji govora kod odraslih i koja vrsta tretmana se najčešće primenjuje, pročitajte u nastavku teksta.
 

Dizartrija

Dizartrija nastaje usled disfunkcije centralnog ili perifernog nervnog sistema, kao i poremećaja u okviru mišićnog ili govornog motornog sistema, i to na nivou programiranja i izvršenja pokreta.

Dizartrija negativno utiče na snagu, tonus, brzinu, stabilnost i preciznosti pokreta mišića govornog aparata. Ovaj poremećaj govora kod odraslih može imati i svoj teži oblik koji podrazumeva potpuno odustvo artikulisanog govora. Tada je u pitanju anartrija.

Vrste dizartrije

• Spastična dizartrija se ispoljava kroz poremećaj fonacije, respiracije i artikulacije u čijoj je osnovi povećan mišićni tonus orofacijalne muskulature i mišića larinksa.
• Flacidnu dizartriju prepoznaćete po usporenom govoru slabijeg intenziteta, nepreciznoj artikulaciji i monotonom hipernazalnom glasu. Razlog ovakve kliničke slike je oslabljen mišićni tonus.

Flacidna dizartrija se može javiti u sklopu nekih drugih bolesti poput multiple skleroze, amiotrofične lateralne skleroze, vaskularnih poremećaja, Myastenije gravis i dr.

• Hiperkinetska dizartrija se manifestuje kroz nekontrolisane pokrete, spazam i tremor mišića, a u govoru kod odraslih se ispoljava kroz nevoljni prekid artikulacije, nekontrolisane promene ritma, te iznenadno snažno udisanje i izdisanje i pravljenje neočekivanih pauza u govoru.
• Hipokinetska dizartrija se prepoznaje u govoru neujednačenog ritma i slabijeg volumena, nevoljnom ponavljanju početnog glasa i brzom zamoru. Prisutna je hipotonija orofacijalnih mišića, odložena inicijacija pokreta i tremor.
• Unilateralna dizartrija gornjeg motoneurona se ogleda kroz slabost jedne strane jezika i muskulature lica, što dovodi do neprecizne artikulacije i slivenog govora.
• Moguća je i kombinacija simptoma dve ili više vrste dizartrija i tada govorimo o mešovitoj dizartriji.

Logoped za odrasle će u slučaju ovog poremećaja predložiti vežbe za pokretljivost govornih organa, kao i vežbe disanja, ritma, tempa i intonacije govora. Logopedski tretman za odrasle pored svega navedenog može da sadrži i logopedsku masažu koja pojačava efekte osnovnog tretmana.
 

Disfonija – poremećaj glasa kod odraslih

Poremećaj glasa kod odraslih česta je pojava u odrasloj populaciji, a uzroci nastanka mogu biti organski ili funkcionalni.
Organski uzroci disfonija su različite urodjene anomalije, povrede, endokrini poremećaji, iritacije organa itd.
Funkcionalni uzroci su fononeuroze (poremećaji psihosomatske prirode), fonoponoze (poremećaji nastali zbog neadekvatnog korišćenja govornog aparata) i izrasline na glasnicama.

Neki faktori koji dovode do poremećaja glasa kod odraslih:

• Promena glasa u pubertetu nastaje usled povećanja dimenzija larinksa kod dečaka. Prirodna posledica je snažniji, dublji glas. Međutim, dešava se da do ove promene glasa ipak ne dođe, te tada kažemo da je došlo do lažne mutacije (mutatio falsa).
• Endokrina disfonija nastaje usled poremećaja rada endokrinih žlezda npr. tokom menopauze, zatim problema u funkcionisanju štitne žlezde itd.
• Poremećaji nazalizacije i to u vidu hipernazalnosti (nedovoljna odvojenost nazalne i oralne šupljine) i denazalizacije (nazalne ili nazofaringealna opstrukcije usled infekcija, alergija, polipa…)
• Operativni zahvati (hordektomija i laringektomija) delimičnog ili potpunog uklanjanja glasnih žica, ždrela i jednjaka, najčešće usled tumora.
• Paraliza glasnica (jednostrana ili obostrana) koja se manifestuje kroz promuklost, disfoniju, šum, otežano gutanje i disanje. Razlozi mogu biti urođene prirode, ali i vaskularni, metabolički, zapaljenski itd.

Logopedski tretman za odrasle u slučaju poremećaja glasa fokusira se na rehabilitaciju glasa i akta gutanja, kao i uspostavljanje pravilnog mehanizma disanja.

Fonoped je stručno lice kojem se pacijent upućuje kada postoji potreba za rehabilitacijom glasa nakon operacije.

Afazija

Za kraj ćemo pomenuti još jedan stečeni poremećaj govora kod odraslih – afaziju.

Afazija se sreće kod osoba kod kojih je uspostavljena normalna jezička sposobnost, ali je zatim došlo do njenog poremećaja usled oštećenja kortikalnih i subkortikalnih struktura mozga. Ova moždana oštećenja pogađaju i druge saznajne funkcije koje su u vezi sa govorom, a to su:

- pažnja i koncentracija
- mišljenje
- pamćenje
- doživljaj sredine

Disfagija - poremećaj gutanja i hranjenja

Statistike govore da je disfagija kod odraslih doživela pravu ekspanziju u proteklih deset godina.
Koji su najčešći uzroci ovog poremećaja?

• Operativna lečenja usne duplje, ždrela i grkljana
• Neurološka oboljenja (Cerebrovaskularni insulti, povrede glave, cerebralna paraliza, infekcije)
• Degenerativna oboljenja ( Parkinsonova bolest, Miastenija gravis, Amiotrifična lateralna skleroza, Alchajmerova bolest)
• Tumori grkljana

Simptomi disfagije

Po čemu se prepoznaje da je prisutan baš ovaj poremećaj govora kod odraslih pacijenata?
● Osoba ima poteškoće da kontroliše pljuvačku
● Ne može da proguta zalogaj iz prvog pokušaja
● Učestalo pročišćava grlo
● Tokom pijenja i jedenja zagrcne se i kašlje
● Kašlje u toku, ali i posle hranjenja
● Teško joj je da smesti hranu u ustima i otežano žvaće
● Zadržava hranu u ustima
● Glas je promenjenog kvaliteta
● Gubi na težini
● Pneumonija

Kako izgleda logopedski tretman za odrasle u slučaju disfagije

Kod poremećaja gutanja i hranjenja prvenstveno je cilj olakšati izvođenje ovih funkcija. Logoped za odrasle zato pribegava raznovrsnim kompenzatornim strategijama i manevrima koji služe poboljšanju tehnika gutanja i hranjenja (različite vežbe za mišiće usana, jezika, ekspiratorne mišiće…), kao i senzornim tehnikama kojima se utiče na temperaturu, veličinu i teksturu zalogaja koje pacijent uzima.

Koliko god da klinička slika navedenih poremećaja govora deluje komplikovano, za svaki postoji odgovarajući tretman.

Logoped za odrasle je tu da uzimajući u obzir specifičnosti poremećaja kao i same osobe planira celokupan tretman, a zatim vodi osobu korak po korak do zajednički postavljenog cilja.